Средњим Ибром назван је простор од Косовске Митровице до Рашке, а села и засеоци, насеља и варошице средњоибарским топонимима. Данас је тај простор познат као Северно Косово и Метохија. На таквом простору, поред Ибра, између импресивног крша (који странци свакодневно фотографишу и снимају како би пријатељима у својим земљама дочарали лепоту предела) и брда са којих се спуштају водени слапови (водопади), смештено је село Србовац за које се каже да је село из којег се нико није селио, сада је јасно и зашто.
Постоји више теорија о имену овог села. Наиме, до балканских ратова ово село се звало „Бугариће”, наводно због Бугара који су једно време заузели читав простор до Куршумлије, али је вероватније да је због „бугарштица” које су расле у том крају. По ослобођењу село је добило име Србовац – што у корену речи значи Срб – раб Божји. Чини се да је Бог веома даровао ово село, па су мештани узвратили саградивши веома лепу цркву на узвишењу (Усек) која је паралелна са црквом Светог Николе у селу Валач. Црква је посвећена празнику над празницима, Васкрсењу Христовом, и једина је са тим именом у рашко-призренској епархији. Блаженопочивши митрополит Амфилохије (2011) одлучио је о месту и имену ове дивне цркве и интересантно је да он почива у Подгорици у храму који носи идентично име, а црква у Србовцу освештана је 29. октобра ове године, дан уочи годишњице његовог упокојења.
Свету архијерејску литургију, у присуству верног народа, служио је владика рашко-призренски Теодосије који се у беседи верном народу осврнуо на почетак градње храма (2011), његовом значају, али и о опстанку Срба на Косову и Метохији:
„Ово је први храм у нашој епархији посвећен Васкрсењу Христовом и не чуди да се налази на узвишењу јер треба стално да нас подсећа да постоји нешто више и значајније у овом животу. Овај храм је наш залог и одговор свима који питају да ли ће бити Срба на Косову и Метохији. Свакако ће их бити, биће оних најбољих, оних који истрајавају, несебичних, који неће да ради мало ових дана земаљских и ради неког уживања продају оно што је наслеђено, оно што је свето. Овај, као и други свети храмови које смо подигли обавезују нас да не дамо нашу светињу, наше Косово и Метохију”, поручио је владика Теодосије окупљеним верницима.
Након Свете литургије приређен је културно-уметнички програм на чијем почетку је у оквиру вођења програма оснивач Удружења „Косовски завет” Смиљана Милисављевић рекла: „Сабрали смо се овим божанственим поводом да кроз овај свети храм прославимо Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Рођени смо у тешким, изазовним али интересантним временима, између два миленијума. Интересантно је да се у сличним временима, између два миленијума, појавио управо наш Господ који је дао живот за све нас. Позвани смо да кренемо његовим путем. Господ од нас не тражи да жртвујемо живот (знајући наше слабости), али тражи да жртвујемо наш его, опростимо и помогнемо једни другима, то нам и Господ и овај свети храм поручују. У имену нашег села Србовца у корену речи је Срб што значи раб Божји, тим сазнањем је наше позвање веће. Господ нас сваке недеље позива на своју ’свадбу’, а та ’свадба’ је Света литургија. Кад нас нека угледна личност позове на своје весеље ми то доживимо као велику част и наравно да се одазовемо присуством јер не желимо да жалостимо домаћина, а најугледнија личност која је икада ходала Земљом је Господ наш Исус и он нас сваке недеље позива и чека. Да у овом и већем броју будемо на Светој литургији, да се у овом храму одржавају и венчања и крштења, да Срба на Косову и Метохији буде све више. Као што је прорекао Свети владика Николај Велимировић, да се Срби Богу врате. Кад се Срби Богу врате Србија ће васкрснути, а непријатељи ће се разбежати”.
У наставку програма, на велику радост окупљених, сплетом косовских песама представила се млада уметница „Српкињица наша мала” Павлина Радовановић из Ораховца која са 13 година већ има светску каријеру. Ове године је певала у Русији на прослави годишњице Победе нас фашизмом.
После Павлине, своје стихове казивала је песникиња са Косова и Метохије Видосава Вида Арсенијевић, добитница многобројних награда за своје песничко стваралаштво. Она је казивала песму „Душа ми Косово”.
На крају програма, Црквени одбор је поделио захвалнице свима који су љубављу: молитвено, новчано и на неки други начин помогли градњу храма у Србовцу.
