Косовски завет

Свет много више зна нашу вредност од нас самих

Срби су први на свету (много пре Американаца) носили „Најке”

У оквиру једног насеља, једног града, ако је било 15, 20 опанчара, сви су радили идентичан облик опанка, али покров (рис) је био различит и управо по том преплету разликовао се сваки опанчар. Опанци су прављени од бивоље (ђон), кереће (покров – риза) и (вез) од свињске коже. Целокупан ђон био је од бивоље коже, користило се парче коже с леђа старих бикова 15, 18 година старости зато што су имали дебелу кожу и зато су били релативно трајни. Данас више нема таквих бикова јер се кољу млади бикови после две три године и зато је кожа као флис папир. Рис (покров) радио се од кереће коже, зато што је то једина кожа која је могла да се сече танко и плете као вуном, а да не испуца. Вез је био од свињске коже и то су те три врсте коже које су коришћене.

Треба разјаснити да нико није клао псе, Срби су одувек пса ценили као члана домаћинства, али су и знали да цене све што им је Бог дао и користе максимално. Чекали су да пас угине да га не би закопали (знали су да је кожа вредна), односили су код штавара да је обради за употребу. Ништа се није бацало, све је било веома вредно.

         

Веома је интересантна прича у вези са шољком – после Другог светског рата, само су Срби носили опанке са шиљком (шиљкане). У послератном периоду комунисти су измислили причу да би исмејали српског сељака о намени шиљка на опанцима. Наиме, тврдили су да шиљак служи сељаку кад оде у поље у тоалет, да би се ухватио за кљунове на опанцима да би могао да устане, што је нонсенс. Доказ да је то брутална неистина је чињеница да женски опанци немају кљунове. Шиљак на опанку представља фалус у правом смислу, то је статусни симбол. Највеће шиљкане носио би младожења кад би ишао по младу и тиме се приказивао у пуној снази пред младиним родитељима и пред младом. За израду што већег кљуна било је потребно више коже, израда је била комплекснија и све је било скупље. Што је био мањи кљун видело се да је фамилија сиромашнија и по томе се гледао статус.

Невероватно је да су „Најке” као робна марка прво биле приказане на обући, зашто баш на обући? Дугогодишњим посматрањем и проучавањем опанака дошао сам до закључка да је тај знак „Најк” (запета или штриклирање) из профила гледано, на сваком српском опанку од памтивека. Дакле, Срби су много пре Американаца и осталог модерног света носили „Најке”. Испада да је највећи српски бренд истовремено и највећи светски бренд.

 

 

Жељко Утвар – архитекта, археолог и етнолог

Друштвене мреже:

Прочитајте још:

Теслина необјављена писма Србима

Михајло Пупин пише у својој аутобиографији: Ако ми узимају моје српске вредности, то је исто као да хоће да ме убију. Моје српске вредности су – моје родно место, моја мајка, мој српски језик и моја српска православна црква…