„Нећете ми замерити господо што сам пре свега Рус, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најдражи интереси српског народа”. Овако се руски цар Николај II Романов обратио Србији. Када је Аустроугарска објавила рат Србији Романов је одмах објавио мобилизацију руске војске као доказ да ће штитити српске интересе.
Српска војска је морала током зиме да пређе преко албанских планина да би непријатеља поразила на Солунском фронту. Савезници Енглези и Французи нису хтели да помогну српској војсци слањем бродова. Руски цар тада шаље телеграм са претњом да ако српска војска не добије подршку Европе, Русија излази из рата. Како је учешће Русије било од великог значаја овај захтев је убрзо био испуњен. Верује се да је тим потезом руски цар спасао Србију од нестанка са мапе света. Да није било њега можда Србија не би постојала.
Заувек се мора памтити да је цар Николај II у Први светски рат ушао да би Србију заштитио. Никада се не сме заборавити оно што је цар Николај II телеграмом јавио регенту Александру:„Док год постоји и најмања нада да се крвопролиће може избећи, сва наша настојања морају бити усмерена у том правцу. Ако, упркос нашој искреној жељи у томе не будемо имали успеха, Ваше Височанство може бити уверено у то да Русија ни у ком случају неће остати равнодушна према судбини Србије”. Регент Александар је узвратно изјавио: „Тешка времена не могу а да не потврде дубоку повезаност Србије са Светом словенском Русијом и осећања свете захвалности за помоћ и заштиту Вашег Височанства, биће чувана као светиња у срцима свих Срба”.
Такође, цар Николај II Романов и ђенерал Дража Михајловић – двојица великана заштитника својих народа, способних војсковођа, верних својим прецима, својој вери православној и одана отаџбини „осуђена” су по кратком поступку, погубљена и зверски масакрирана. Све ово је учињено од истих починилаца са истим циљем. Судбина се поиграла, а историја упире прстом и јасно нам ставља до знања о чему се ради. Ради се о покушају уништења православља.
Мало је позната чињеница да је брат од тетке цара Николаја био тадашњи краљ Уједињеног краљевства Џорџ IV. Романови су тражили азил у овој држави али су, нажалост одбијени. Остављени на милост и немилост зверима, које су баш одатле послате да изврше свој задатак.
Исти ти „савезници” издали су и ђенерала Михајловића. Енглези и Американци који су га до јуче тапшали по рамену, снимали о њему филмове и цртали стрипове. Чак су га и одликовали а на крају оставили на цедилу да буде убијен заједно са хиљадама часних грађана и бораца. Двојица великана са идентичним судбинама небески су светионици светим, словенским народима.
Колективно памћење нашег народа каже да је историја учитељица живота, такође каже да су Латини старе варалице. Треба послушати глас предака, да нас се не би стидели потомци.
