Неколико стотина грађана окупило се испред Паријаршије у Београду да и ове недеље кроз Литије за спас Србије искажу свој став за очување традиционалних, првенствено породичних, и духовних вредности. У колони која се кретала централним београдским улицама до цркве светог Марка грађани су носили иконе светаца, транспаренте “Свети Саво, моли Бога за нас” и “Косово је срце Србије” као и велики број барјака са ликовима светаца и у народу омиљеног патријарха Павла.
Испред зграде Уставног суда окупљенима се обратио београдски свештеник Јован Бабић који је, обраћајући се полицајцима који су обезбеђивали скуп, рекао да “када ми дођемо испред Уставног суда наше државе, нашега града и наше Отаџбине, вас је довољно тројица да станете поред нас. Не треба вас 6.000 и нису потребни милиони евра из буџета наше државе да се троши на нас. Зато што ми овај Уставни суд волимо, зато што ми Народну скупштину волимо, а волимо и вас јер сте ви наша полиција и ово је наша држава. Зато се овде молимо да браће и сестре који овде раде бране Устав Србије у коме јасно пише да је брак заједница мушкарца и жене, да је тако било, да тако и јесте, а на њима је одговорност да тако буде на вјек вјекова, Амин” Након тога је прочитао Молитву за светињу брака и спас традиционалне породице која се од пре две недеље, по благослову патријарха српског Порфирија, чита на литургијама у свим храмовима Српске православне цркве.
Испред цркве светог Марка учесницима молитвене литије се обратио историчар и професор Филозофског факултета у Београду Милош Ковић који је нагласио “да је 17. септембра држава Србија изгубила суверенитет над делом своје територије и то у центру Београда. Тога дана се показало да нашом полицијом и нашим судством управља амбасадор Сједињених Америчких Држава Кристофер Хил. Понизили су наше државне власти, а наше светиње су обесвећене… Цела наша борба се води за светиње и ово је све духовна борба… Ово је борба за цркву светог Марка, за храм светог Саве, за Манасију, Раваницу и Жичу, борба за Дечане, Грачаницу, Пећку патријаршију, Богородицу Љевишку, за Зочиште и Девич. И зато нећемо стати… И када кажем “Косовски завет”, указујем на то да смо ми народ који страда за вечне вредности – за породицу, за љубав, за децу, за правду, за подвиг.
Окупљенима се на крају, на свој начин, песмом, обратила и тринаестогодишња Павлина Радовановић из Ораховца на Косову и Метохији која је постала дечији симбол опстанка српског народа на светој српској земљи.
