У уторак 14. марта у 18.00 часова одржан је други студентски протест против прихватања француско-немачког плана за КиМ. Протест је почео беседом блаженопочившег митрополита Амфилохија:
„Шта је Косовски завет кога данас неки избезумљени Срби проглашавају за митологију? Косовски завет није ништа друго него нови завет у крви једнога изабранога Божјега народа. Косовски завет и КиМ није ништа друго него наставак Христовог гроба. Као што је говорио ловћенски тајновидац да нада немамо више ни у кога до у Бога и у своје руке, па ће рећи оно што треба да запамте сви данашњи Срби, они који га воде и који су вођени – надање се наше закопала на Косову у једну гробницу – надање, не безнађе. Косовски завет није ништа дрго него Нови завет, косовска гробница није ништа друго него продужетак Христове гробнице. Христов гроб је живоносни гроб, отуда и косовски живоносни гроб који рађа кроз векове и препорађа читава покољења – и не само наша, него широм васионе. Преко Косова се прелама судбина савременога света, као што се преламала и 1389. године, тако се и данас догађа. Све демонске силе, сатанске силе, оне силе које су распеле Христа на Голготи – све те силе ударају данас против Христовог гроба, против Косова и Метохије као гробнице испуњене надом силом васкрсења Христовога.”
Студенти су потом изнели захтеве српском преговарачком тиму:
„Тражимо да представници Републике Србије јавно и у целини одбаце предлог противуставног споразума са тзв. Косовом који је сачинила Европска унија. Истовремено тражимо од Владе Србије да одмах након тога донесе одлуку о потпуном напуштању преговора са тзв. Косовом који се воде под покровитељством Европске уније и престанку важења свих споразума донетих у том преговарачком процесу из следећих више него очигледних разлога:
- Европска унија не испуњава елементарни услов непристрасности да би била посредник у преговорима јер је у претходних 12 година у преговарачком процесу наступала искључиво као отворени заступник интереса тзв. Републике Косово;
- Европска унија је као посредник и модератор процеса нормализације односа у потпуности и континуитету игнорисала Резолуцију 1244 СБ УН, као једини обавезујући међународно-правни акт који се односи на Косово и Метохију.
Ниједан споразум који је настао у преговарачком процесу под посредништвом ЕУ не позива се на Резолуцију 1244 као једини важећи правни основ за регулисање коначног статуса Косова и Метохије, а крајњи циљ преговарачког процеса за Европску унију је перфектуирање тзв. косовске независности што је директно супротно императивним нормама Резолуције 1244 којима се гарантује територијани интегритет СРЈ , односно Србије као правне наследнице.
Након напуштања преговарачког процеса под посредништвом ЕУ стећи ће се услови да се започне нови циклус преговора под окриљем УН, уз посредовање пет сталних чланица Савета безбедности.”
Студенти су такође, изнели аргументацију против тврдње садашњих власти у Београду да је КиМ предат за време бивше власти због мишљења које је Србија тражила од Међународног суда правде о проглашењу косовске независности:
„Преговори о нормализацији односа Републике Србије и тзв. Косова који се воде под покровитељством ЕУ заснивају се на правно необавезујућој Резолуцији Генералне скупштине УН 64/298 ИЗ 2010. године. У овој резолуцији се само констатује да је Генерална скупштина примила знању мишљење Међународног суда правде о легалности косовске независности, као и спремност ЕУ да помогне странама у дијалогу. Ова правно необавезујућа резолуција ничим не доводи у питање Резолуцију 1244 и обавезу СБ да кроз дијалог пронађе трајно решење за КиМ уз поштовање два императива из Резолуције 1244:
– да КиМ ужива суштинску аутономију и
да се очува територијални интегритет (СРЈ), односно Србије као правне наследнице.
Доказ да Резолуција 64/298 није укинула механизам за успостављање мира на Космету јесте постојање УНМИК-а, као што је елементарни услов за посредовање ЕУ била сагласност Србије. На основу те сагласности донета ЈЕ поменута резолуција, ускраћивањем те сагласности преговори под покровитељством ЕУ престају аутоматски вољом једне стране. У тој ситуацији Србија се може обратити Савету безбедности са образложењем неуспеха преговора под покровитељством ЕУ, пре свега због континуираног игнорисања Резолуције СБ УН 1244 и тражити од Савета безбедности да организује нове преговоре, Савет безбедности је обавезан да то учини на основу главе 7 Уједињених нација која је била основ за доношење Резолуције 1244 УН.
Стојимо данас овде свесни чињенице да наше каријере могу бити угрожене, али смо спремни да платимо цену јер наши интереси нису овоземаљски. Заказали смо овај протест као поруку властима Србије да не тргују са нечим што није њихово и још једном позивамо на одбацивање француско-немачког плана за КиМ. Такође, позивамо све родољубиве и хуманитарне организације да нам се прикључе у борби за очување суверенитета наше државе. Наше ћутање и немо посматрање довели су нас до ове позиције у којој се налазимо – све црвене линије су погажене, крајње је време да се пробудимо и станемо уједињени под један барјак у борби за опстанак нашег народа и светиња на Косову и Метохији. У досадашњим преговорима, ако се тако могу назвати дали смо све што се могло дати, све што се од нас тражило, а резултат је да се налазимо у никад тежој ситуацији у новијој историји. Након сваке рунде преговора можемо чути устаљену фразу да неће издати јер Србија никада неће признати независност Косова. Ми издају нисмо јасно дефинисали: да ли укидање цивилне заштите није издаја? Да ли укидање судства на Косову и Метохији није издаја? Да ли предавање електроенергетског система није издаја? Да ли предавање телекомуникација није издаја? Да ли забрана издавања српских таблица није издаја? Да ли Росу базе на северу Косова и Метохије нису издаја? Да ли наплаћивање царине за робу која се шаље са Косова и Метохије у централну Србију није издаја? Након свих ових победа ми смо више престали да бројимо који је резултат је на снази, али бисмо желели да проверимо с нашим преговарачима да ли су сигурни да шутирају на прави гол?”
Студенти су на крају протеста позвали на национално окупљање на годишњици мартовског погрома 17. марта у 18.00 часова, испред храма Светог Саве – то ће бити најважније национало окупљање после оног у Орашцу.
