Бог чува Србе, али да ли Срби чувају Бога
(обраћање на представљању Удружења „Косовски завет)
„Помаже Бог… Владика Николај је говорио: „Један поглед баци на све библиотеке рода људскога, а два на Свето писмо“… Све што видиш очима даде Господ људима да би прослављали Бога… Када читамо завршетак Светог Јеванђеља Матејевог, 28 глава, 19. и 20. стих: „И Господ Исус Христос каже. Идите у свет и научите све народе учећи и крстећи, у име Оца, Сина и Светога духа. И небојте се, ја сам са вама до свршетка века. Амин“…
Бог је увек присутан, као ваздух. Он је светлост света, како је код апостола Јована у 14. глави, у 6. стиху речено: „Ја сам пут, ја сам истина, ја сам живот“. Људски род већ две хиљаде година ходи за Христом, Богом живим. Ми, Словеносрби, преко светих браће Ћирила и Методија, утемењени смо, уведени у цркву Христову, а у време светог Саве још чвршће везани.
Од 1219. самосталност српске епископије до цара Душана 1346. Када је на Ускрс, управо на Цвети, епископ Јоаникије постао патријарх, који је на Ускрс крунисао цара Душана. Тада је српска држава излазила на три мора… После је дошао косовски полом, марица, косовски полом, свети кнез Лазар: „Ми идемо да се не вратимо, да бранимо веру и православље“… Као и 1914. до 1918, страдање мученика којима је Десанка Максимовић посветила песму, деци у Крагујевцу…
Патријарх Павле је говорио: „Ако човек мора да трпи или чини зло, боље је и зло трпети, него зло чинити и зликовац бити“.
Управо 1804. године „вожд Карађорђе диже народ, крсти земљу, и варварске ланце руши, из мртвије дозва Срба, дуну живот српској души“… И, заиста, Бог даје победу. Где год је вожд долазио међу ратнике, и на Иванковцу, и на Мишару, и при опседању Београда, и на Стубику, и на Малајници, где је руски генерал довео Русе да помогну браћи Србима, истоверним, истокрвним, ина Лозници, ратницу су, чим виде вожда, клицали „Победа је наша“.
Онда долазе Балкански ратови и страдање српског народа, па Први светски рат у коме је Србија имала милион и триста хиљада жртава. А онда долази, несрећни, Други светски рат у коме су Срби себе поробили.у марксизму, ленјинизму, брозизму… И у Румунији је био комунизам, трифесет милиона људи, скоро да немате некрштеног, за име Бога…
Бог чува Србе али да ли Срби чувају Бога, да ли чувају своју православну веру, да ли чувају ћирилицу, да ли чувају традицију…
Био сам неколико пута у Пећкој патријаршији и када дођу ти војници са стране, из Италије, Немачке, Француске, Канаде, они виде доле порушене српске цркве, порушене и попаљене српске куће, разорене гробове, протеране људе. Они долазе са претпоставком да бране нехришћане, несрбе, а у ствари Срби су страдални…
Свети Јован Златоусти каже: „Послушајмо Бога у заповестима његовим, да би он нас послушао у молитвама нашим“. Без тога нема нам напретка.
Видео – Јутјуб:
