„Нетко беше Страхињићу Бане. Беше Бане из малене Бањске крај Косова да таквога не беше сокола”, казује народна песма „Бановић Страхиња”. Било је и пре и после Бановић Страхиње великих српских јунака али је Бане и даље највећи. Зашто?
Бане је био на превару (у одсуству) нападнут, похаран, понижен, када је одлучио да врати оно што је његово наишао је на издају своје околине, и своје љубе – остао је сам. Но, Бане је ипак победио, а победио је зато што је опростио и због тога је он изнад осталих славних јунака јер је чојство (бранити другога од себе) изнад јунаштва (бранити себе од другога).
Срби на Косову и Метохији су Бановић Страхиња, хероји по рођењу, између чекића и наковња, преварени, издани од свих, обесправљени, похарани, понижени. Баш зато што су отписани, Срби са Косова и Метохије немају избора, морају да победе. Једино тако Срби и знају да побеђују, кад је то немогуће. Људи могу бити велики ако верују у оно што је могуће, али су највећи они који верују у немогуће. Примера ради, кад погледамо голготу нашег народа преко Албаније помислимо да то није могуће преживети, па се онда вратимо и ослободимо, није било рационално оправдано поставити се на такав начин, али се ипак десило. Српски генерали били су најобразованији у Европи, чувени говор мајора Гавриловића ослободиоцима Београда: „Војници, јунаци Врховна команда избрисала је наш пук са списка живих. Ви не морате да бринете о вашим животима јер они више не постоје, зато напред у славу”, парафраза је Вергилијеве „Енеиде” у којој чувени јунак Енеја својим војницима држи сличан говор, што значи да су наши ратници читали светску литературу, зато што читање отвара видике.
Победу можемо извојевати једино са Христом који каже: „Последњи ће бити први, а први последњи”, што се не односи само на појединце већ се односи и на народе. Национални понос без Христа нам отежава спасење, зато што је у поносу гордост, а то је највећи грех.
„Ако живимо у масовној заблуди (данас многи у њој живе) да ми нисмо у греху и да немамо потребу за оним који је због грешника дошао и једини има власт отпуштати грехе, па чак и они који имају дозу побожности, а немају осећај греха, тај однос према Христу ће бити лажан, недовољан за исцељење и спасење”, каже игуман Рафаило Бољевић.
За већину грађана непознаница је шта се десило пре неколико дана (23. и 24. септембра) у близини Манастира Бањска на Косову и Метохији, но обавештени извори тврде да је међународна заједница (КФОР) главни кривац, уместо да буде генератор мира изабрала је да буде инспиратор сукоба. Дакле, према информацијама којима располажемо КФОР је српској деци (групи од 60 момака) гарантовао да ће после растеривања косовских полицајаца са севера КИМ-а им омогућити слободан пролаз до Србије. Истовремено је за договор јавио КПС-у који је дошао у Бањску припремљен (са 200 припадника под пуном ратном опремом), дакле, постављена је замка нашој омладини, епилог је свима познат. Десила се велика трагедија, погинула су српска деца и албански полицајац. Десило се хушкање Срба и Албанаца једних на друге од стране међународне заједнице.
Ако ишта добро из овог трагичног догађаја може да се извуче је наравоученије да како је међународна заједница испунила обећање дато српској деци у Бањској тако ће испунити по питању уласка Србије у Европску унију. Изиграли су сваки споразум који има неку корист за Србе, зато треба вратити стање на Косову и Метохији пре преговора, вратити српске институције. На тај начин ће бити враћен део суверенитета ког су се наши преговарачи одрекли кроз преговоре, биће враћена и нада народу.
Прави је тренутак да се врати и солидарност да имамо неспорну подршку не само када дође до несреће већ да будемо солидарни да не дође до несреће. Како су се моћници огрешили о нас, тако смо се ми огрешили једни о друге. Није српски гледати комшију који нема ништа, а дели твоју судбину, а ти имаш и више него што ти треба. Тешко време захтева да у првим редовима буду ауторитети, честити, храбри људи, очеви са животним искуством, а не деца. Србима нису непријатељи Албанци него неверје, кад се будемо вратили Богу вратићемо и изгубљене територије. Нека нико не покуша да подели Косово и Метохију јер то Бог неће дозволити.
Нашој погинулој браћи нека је вечна слава и хвала, за њима не треба туговати него се молити, зато што смрт не постоји. Христос васкрсе!!!
