Има нешто у аналогији бројева – 17. септембра као и 17. марта Србија је доживела тежак пораз. „Случајно” је то поклапање баш као и што је било „случајно” изручење Милошевића Хагу баш на Видовдан. Непријатељ пажљиво бира датуме из наше прошлости када хоће да нас порази, истовремено нам нешто поручујући. Тог кобног 17. марта 2004. године, Србија је истерана са Косова и Метохије, а 17. септембра 2022. године, народ је схватио да је Србија истерана и из Србије, тј. да је под окупацијом на целој својој територији.
Показало се да је амерички амбасадор Кристофер Хил неформална власт у Србији (истакао се протеклих дана баш као што се истакао и 1999. године), а да су српски политичари само добри глумци, баш као у „Белој лађи”. Према томе, нису случајно доведени Албанци са Косова и Метохије да током шетње провоцирају клицањем независном Косову. Многи нису схватили да је ово рат против Србије. Није поента у прајду, ЛГБТ популација је небитна у овој причи. Запад је желео да покаже како је наша власт безвредна да ни о чему не одлучује, да са већим проблемима нећемо изаћи на крај. Порука је ако не можете да изађете на крај с групом „педера” како мислите да решите историјско питање Косова и Метохије? Питање је легитимно, питање је тешко, али није без одговора.
Гротескно је понашање глумаца власти након Европрајда. Успињу се да народ убеде да не верује својим очима, тј. да шетње није ни било, него су „мајке ми” само спроведени до концерта. Да је то било тачно не би имало потребе да се окупљају испред Уставног суда у 16.30 часова, него, као и сваке претходне вечери у 19.00 часова испред стадиона „Ташмајдан”, где су целе те недеље имали концерте.
„Једино што треба упамтити од те суботе 17. септембра 2022. године, да на промоцији нове класе официра Војске Србије није био присутан патријарх СПЦ-а, такође, ниједан српски владика. Десно од говорника стајала је извесна пластифицирана прилика, лево надбискуп Хочевар. До надбискупа муфтија београдски Мустафа Јусуфспахић.
Дакле, није било патријарха и владика СПЦ-а (зато су медијски напади на Цркву преко Наташе Кандић, Весне Пешић, Жарка Кораћа који траже укидање веронауке у школама), на промоцији најмлађе класе официра Војске Србије. Патријарх и владике, очигледно су пре осталих знали шта ће се догодити неколико сати касније, стотинак метара даље. И остало је још једно да се упамти – када је тог 17. септембра поред (први пут утамничене) цркве Светог Марка пролазила колона беспризорника ’који ту никад нису прошетали’, звонила су црквена звона. Звонила су док сви нису прошли поред српске светиње. Можда ће неко мислити да су та звона звонила за тим заблуделим стадом, али будите сигурни да нису. Та упорна и речита звона, речитија од сваке изговорене и прећутане речи, звонила су за говорником који се нешто раније тог дана обраћао младим српским официрима.”
Дошли смо до одговора а одговор је историјско искуство. Србија је много пута током своје славне историје била под окупацијом, кад нисмо имали државу, улогу државе преузимала би Црква, тако је опстао српски народ у енклавама на Косову и Метохији после 1999. године, збирајући се око Цркве, тако треба сада да буде и на целој окупираној територији. Црква је једина институција која није реформисана, тј. уништена. Зато је нашим непријатељима трн у оку. Синод треба да формира радну групу (састављену од еминентних стручњака), која прво мора да утврди колике су последице ЛГБТ пропаганде на образовни систем. Такође, треба обратити пажњу на донете законе и подзаконска акта који дискриминишу остале грађане у односу на ЛГБТ. Завод за равноправност полова расписао је 14. септембра 2022. године, конкурс за доделу бесповратних средстава локалним самоуправама са територије Војводине за израду Локалног акционог плана (ЛАП) за унапређење родне равноправности. Некада се под осетљивим дрштвеним групама подразумевала ромска популација, особе с инвалидитетом, жене, а сада ће се под тим појмом подразумевати и истополне заједнице и тако ће добијати погодности у односу на заједницу мушкарца и жене у традиционалном родном смислу. Опасна је порука која се шаље да је „модерно, урбано, хумано” бити ЛГБТ, да ће вам све бити дато ако будете део те приче, а да нећете бити прихваћени од славних и моћних, владајућих ако то нисте. Сексуална орјентација постаје најважнији критеријум, карта за улазак у клуб. То је одавно правило у целом свету, сада је и код нас. Видели смо то и кроз покушаје најмоћнијег лобија да Светско првенство у (Катару) фудбалу обоје у дугине боје.
Има нечег доброг у свему овоме – зло је разобличено, нема више илузија, имамо посла с најмоћнијим противником, а Срби једино такве и желе да победе. Ако се Устав поштовао по питању Европрајда и те како ће се поштовати по питању Косова и Метохије. Литијама до победе. Шах-мат!
