Крај Кошара процвали божури
Крај Кошара процвали божури, Проклетије тамјаном миришу, низ храстове свето миро цури бесно звери залудо кидишу. Устави их вечна стража залуд мржња, јарост, беса, није
Где жито васкрсава… (у помен и незаборав крваве жетве у Старом Грацком)
Србине памти где жито пламти ко воштаница… Жито моје – моја Грачаница. Када те лажу да није твоје, да немаш ништа, откуд Господ усред житишта..?